ИСПОД КАФАНСКИХ КРОВОВА
„Кафана је слика нашег просечног дома и нашег просечног укуса“, написао је једном сликар Пеђа Милосављевић. Када помислимо на хедонизам, једна од првих асоцијација је кафана. Ту се пило и јело, ту су се склапала пријатељства и бракови, али се и свађало и разводило. Ту су се оснивале политичке странке, новинске редакције, институције културе, спортски клубови… То је била омиљена адреса сваког боема и онога који покушава да то постане. У кафанама се певало, свирало, играло, глумило, рецитовало. У њима су своје место и инспирацију налазили и сликари. Кроз причу о кафанама али и уметничким делима која за тему имају неки кафански призор, говориће ОЛИВЕРА СКОКО, виши кустос – историчар уметности, а музичка пратња су чланови оркестра ИМАМ ЈЕДНУ ЖЕЉУ – ГОРАН БРОЋИЋ, МИЛЕНА ЛАЗОВИЋ, ИВАН ЈАКОВЉЕВИЋ и ЗОРАН МАРЈАНОВИЋ. Фото: приватни архив
Организација: Културно – образовни програм