Центар културних догађања, чврсто укорењен у свеукупни друштвени и привредни живот града, Културни центар Чачак је у великој мери иницијатор и креатор културних навика Чачана. Налази се у центру града, у упечатљивом здању (на око 4.000 m2 корисне површине), ауторском делу загребачког архитекте Луја Шверера из 1970. године. Идеја о изградњи и оснивању Културног центра (тадашњег Дома културе) родила се крајем 50-их година XX века, после укидања Градског народног позоришта у коме су се одржавале и друге градске свечаности, књижевне вечери, предавања, концерти. Као својеврсни медијатор на пољу културе, Центар је од почетка рада, 3. децембра 1971. године, до данас, презентовао овдашњој публици бројне позоришне и филмске представе, концерте, изложбе, књижевне вечери, трибине.

Основне програмске целине Културног центра су: Позоришни програм, Ликовни програм, Књижевни програм, Кутурно-образовни програм, Музичко-сценски програм и Филмски програм. Едукативни садржаји реализују се кроз активности Глумачке радионице, Студија за анимацију ANIMATIC, Ликовног студија за децу и одрасле, школе балета „Лујо Давичо“ и Балетског студија Дома културе.

Издавачку делатност чини часопис за културу и уметност „Градац“ (Културни центар је суиздавач са Уметничким друштвом Градац).

Културни центар посебну пажњу посвећује организацији значајних манифестација: Међународног фестивала анимације АНИМАНИМА, изложбе Дани фотографије у Србији и традиционалне ликовне изложбе Пролећни анале. Осим креирања и презентације културно-уметничких програма, Културни центар се бави и организацијом семинара, сајмова, комерцијалних презентација и других манифестација.

У холу Културног центра расте највећи фикус (Ficus elastica decora) на Балкану, одрастао у затвореном простору. Фикус чине два стабла чије се крошње у горњим деловима преплићу, при чему образују бујну крошњу, препуну зелене лисне масе. Карактерише га специфичан хабитус, условљен простором у којем расте. Репрезентативан примерак ове тропске биљке стар је 50 година. Садња примерака високих 1,5 m извршена је 1971. године. Фикус изузетним чине и следеће дендрометријске вредности: висина стабла до крошње – 8 m, обим једног дебла – 37,30 mm, дужина крошње – 30 m, пречник крошње – 5,60 m. Полувековни фикус својим раскошним изгледом и димензијама доминира и оплемењује простор у коме се налази и сврстан је у природно добро III категорије, заштићено од стране Завода за заштиту природе Србије.