Народни музеј Чачак обавештава суграђане да ће римске терме (касноантичко купатило) бити отворене сваког радног дана од 9 до 15 часова. Улаз на терме је са Римског трга. Улаз је слободан.
Римске терме су конзервиране после открића 1970-1972. године. Педесет година касније приступило се реконзервацији под руководством Завода за заштиту споменика културе из Краљева, која је завршена у априлу 2021. године.
Налазиште „Римске терме“, у средишњем делу Чачка, у источним областима римске провинције Далмације на граници са Горњом Мезијом (Moesia Superior), познато је од 1970. године, када је откривено, потом и археолошки истражено и конзервирано. У питању је грађевина која представља касноримско купатило, подигнуто највероватније крајем III и почетком IV века. За сада је тешко претпоставити да ли је оно представљало део каквог пољског имања (villa rustica) или неког насеља (vicus). Грађевина je била у употреби до 378. године и провале Западних Гота.
Купатило у Чачку припада раширеном типу малих римских купатила, за које се користи латински термин balneum, balineum. Ова врста купатила настала из грчких јавних купатила, представљала су средишта здравља и културе, у којима су становници проводили доста времена, уживајући у купању, спорту, дружењу, литератури, уметности, музици.
Становници ових делова Римског царства често су се купали, углавном у поподневним сатима, након посла, а пре вечере. Купатила су у римском свету могла да буду јавна (publica) и приватна (meritoria). Римска купатила била су посебно отворена за мушкарце, посебно за жене. Према једном сачуваном уговору, постојала је разлика у радном времену током лета и зиме, уобичајено, жене су користиле купатило у преподневним, а мушкарци у поподневним и вечерњим сатима.
Принцип по коме су терме у Чачку саграђене карактеристичан је за ову врсту грађевина. Подови загреваних просторија почивали су на стубићима зиданим од опека (hypocaustum), а зидови су често имали шупље керамичке цеви (tubuli) које су такође пропуштале топао ваздух. Из ложишта (praefurnium) истовремено су загревани и подови и зидови у просторијама, као и вода у зиданом бојлеру постављеном изнад самог ложишта, са спољашње стране објекта. Кроз терме вода је спровођена оловним цевима, док су за одвод биле коришћене керамичке цеви и зидани канали.
Током ископавања пронађени су бројни делови керамичких и стаклених судова, делови накита, утилитарни предмети и новац. Једна остава новца похрањена у периоду око 245/246. године, вероватно као део уштеђевине приватног лица, могуће власника пољског имања на овом месту. Над рушевинама терми у средњем веку формирана је некропола која се датује у XII век.