Уметничка галерија „Надежда Петровић“ приређује ретроспективну изложбу Божидара Плазинића, свакако најзначајнијег савременог уметника из овог региона. Поред изванредне уметничке каријере Плазинић је својим ангажовањем у партиципативним пројектима, организацији и реализацији многобројних изложби, едукативних и резиденцијалних програма, конзерваторско-рестаураторским радом, радом са маргинализованим и стигматизованим групама и појединцима, радом на ревитализацији и еколошком освешћивању локалне заједнице, достигао ниво незаобилазног чиниоца у култури нашег града.

Током свог стваралачког постојања Божидар Плазинић апсолвира тенденције којима је изложен цео уметнички свет и из њега прима прворазредан наук. У свеопштем метежу седме деценије XX века, турбулентном времену „хладноратовске“ хипокризије и манипулација трендовским курсом Плазинић је пронашао сопствени ритам окренувши се значењски конципираним артефактима са којима остварује најјачу дубинску везу и црпи личне иконографске моделе.

Плазинић је доследан у подређивању артефаката ангажујући сопствено тело, снагу и емоцију у довољно јаку твар да се надиграва са реалним. Реферирање на понеки део свог рада искључиво је у служби валоризовања идеје отпочете а неостварене у пуној структури. Феномен Плазинићевог рада прати се у континуитету и готово је искључена могућност проналажења периода живота у ком не ствара. Исто се може применити и у тематској проблематизацији. Блиско му је све што га окружује и свему даје нове елементе наративности без да је обезвреди профаним или истрошеним идеограмима. Камен, дрво, злато или  ватра, дрво, небо или крст фактуром је претворено у парадигму синтагме „да овострано није онакво како га ми гледамо већ како оно заиста јесте.“  Предајући се флуктуирајућим осећањима личне и друштвене амбиваленције од себе ствара човека фантастичне могућности фокусирања, смиреног рада и издржљивости. Интеракција Плазинићевог уметничког, педагошког и организационог корпуса деловања неодвојиво је ткиво његовог стваралаштва. Плазинић спада у оне ствараоце који се крећу кроз уметност, никад око уметности. Чак и најтеже индивидуално-деструктивне токове, претвара у бенефит уметничких открића трансформишући га у уметника препознатљивог стила, значењски разноврсног, инспиративног, енергичног и консеквентног ствараоца. И чињеница коју никако не би требало изоставити – током богате каријере успешно је припремио 302 студента.

Ретроспективу прати обимна монографија са више од две стотине репродукција, аналитичком студијом Александре Лазар, историчарке уметности из Лондона, текстом Даниела Микића, вишег кустоса Галерије ,,Надежда Петровић” о уметничком и социјалном активизму Божидара Плазинића и обиљем документарног материјала. Монографија из штампе излази у јануару, а биће презентована током трајања изложбе.

Ретроспектива, постављена у три изложбена простора, посетиоцима је доступна од 12. децембра по следећем радном времену:

Уметничка галерија „Надежда Петровић“: уторак-петак 10-20 ч. викенд 10-14 ч.

Галерија „Рисим“: уторак-петак  10-20 ч. викенд 10-14 ч.

Галерија Народног музеја: уторак-петак 10-17 ч. викенд 9-13 ч.

Изложба и монографија су реализовани средствима Града Чачка.

Присуство изложби подразумева ОБАВЕЗНО поштовање ЕПИДЕМИОЛОШКИХ МЕРА!