„Гестови, знакови живота“

Селектори: Синиша Илић и Бојан Ђорђев

ПРОГРАМ ОТВАРАЊА:

13:00
Цртеж – догађај Time Стефан Лукић
Спортски центар Младост
Атлетска стаза
Градски бедем 2

14:30
перформанс
FIGURY (przestrzenne)
Трг народног устанка

16:00 Свечаност отварања
Перформанси
Луцкасте другарице,
Неда Ковинић
Црта II, Синиша Лабровић
Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“

18:00

АТ – 90: Перформативни Архив,
активација, Ана Миљанић
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Сведочимо времену које из дана у дан обликују здравствена криза, крхкост тела и императиви физичког изгледа и кондиције, фрагилности идентитета и одређеност класном припадношћу, климатске непогоде, патријархат и структурно насиље, расизам и свет привилегија, тело као ресурс, експлоатација, експропријација и екстракција, сложене процедуре рада и физичког кретања у сталној прекарности, прелазак у дигиталну јавност друштвених мрежа, онлине схоппинг и датинг апликације, изолација, социјална и физичка дистанца, политичка дезоријентација и ометање знања, неповерење у језик медија, несигурност у одлуку да се бавимо уметношћу… Како изаћи на крај са овим темама и сензацијама чије последице угрожавају егзистенцију?

Теме које Гестови, знакови живота предлажу иду преко националних и регионалних оквира постављајући питања везана за егзистенцију и разматрају свет и друштвено политички оквир као место узрочно-последичних догађаја које гестови откривају и деконструишу.

Тако се питање уметничког геста у овом издању Меморијала као „знака живота“ може разумети као егзистенцијално питање али и покушај, можда на тренутак, суспензије и стављања у други план, локалних, атомизованих тема, да бисмо им пронашли место, препознали их у панорамској слици друштва.

Ово издање Меморијала Надежде Петровић поставља питање какав је то уметнички гест, одлучан поступак, који скреће пажњу на сложеност тема, признаје своју меланхолију, депресију и недостатак снаге за борбу, а у исто време демонстрира друштвену и политичку критику, хумор, виталност? Такав гест присутан у уметности кроз историју препознајемо и на слици Надежде Петровић Море (насталој око 1910) која изражава снагу морског таласа, место импулса и уметничког нерва, трага перформативног чина. Гест у сликарству, интерпретиран перформансом као аналитичком или критичком алатком у историји уметности друге половине 20. века па све до данас, је гест који није само везан за изведбу (перформанце), већ и друге уметности, и зато га проналазимо историјски у слици, скулптури, тексту уметника подједнако као и у изведби, акцији или на позоришној сцени. Гест таквог препозавања слике Море је и полазишна тачка концепта и изложбе.

Избор уметничких позиција, уметница и уметника и колективних радова који ће бити изложени на 31. Меморијалу проширује дисциплинарну одређеност из поља ликовних уметности на поље временских и процесуалних пракси и перформанса у ужем смислу, управо постављањем у однос са појмом геста – какви све гестови творе изложбу? Каквим се гестовима уметност бори за сопствену релевантност, како даје знаке опстанка и да ли и на који начин омогућава, осмишљава или побољшава живот? Које то слике, објекти, перформанси, акције, интервенције, ситуације постају читљиви гестови виталности, ургенције, комуникативности уметности?

На 31. Меморијалу Надежде Петровић излагаће изведбена скупина БАДцо, Весна Весић, Борјан Грујић, Тина Гверовић, Богдан Ђукановић, Урош Звиздић, Бен Каин (Бен Цаин), Надежда Кирћански, Неда Ковинић, Синиша Лабровић, Стефан Лукић, Ола Маћевска (Ола Мациејеwска), Јелена Милићевић, Ана Миљанић, Анастасија Павић, Катарина Поповић, Марко Тирнанић, Влатка Хорват, а биће представљени и радови Ивана Кожарића (1921—2020), Надежде Петровић (1873—1915), као заједнички рад ученика Гимназије, Уметничке и Техничке школе из Чачка, који ће настати кроз процес радионице коју ће водити Бен Каин.

Ликовни уметник Синиша Илић (Београд, 1977) активан је и у пољу извођачких уметности, бави се кроз различите медије друштвеним феноменима и механизмима истражујући форме рада, тензија у друштву, насиља и нестабилних ситуација.

Позоришни редитељ Бојан Ђорђев (Београд, 1977) бави се у истраживачким пројектима питањима социјаллистичког наслеђа и капиталистичке економије. Међу оснивачима су уметничко-теоријске платформе Теорија која хода – ТкХ (2001-2017), а са Мајом Марковић били су кокустоси српске изложбе “Радови на сцени” на Прашком квадријеналу дизајна сценског простора 2019.

За више од 60 година трајања Меморијала, својеврсног споменика великој српској сликарки Надежди Петровић, излагало је више од 600 уметника и уметничких група из земље и иностранства, а сарађивало је више од 150 кустоса, критичара и теоретичара.